Najveća ličnost srpske istorije bio je Aleksandar Karađorđević, a do ovog zaključka dovode činjenice: reč je o pobedniku u dva balkanska rata, vrhovnom komandantu srpske vojske u Velikom ratu, prvoj žrtvi fašizma u Evropi, osnivaču Male Antante, prvog saveza među balkanskim državama i tvorcu prve zajedničke države u istoriji Južnih Slovena.

Razni su pogledi bili na tu Jugoslaviju, ali sada kada te Jugoslavije nema i iz današnje perspektive, sve se mnogo bolje vidi, ocenjuje za TV Pink književnik Vuk Drašković i autor knjige “Aleksandar od Jugoslavije” u kojoj glavni protagonista kralj Aleksandar Karađorđević traga za odgovorom na pitanje da li je stvaranje Jugoslavije bilo veliko delo ili tragična zabluda.

- Ako je ovo što danas imamo svi mi na prostorima bivše Jugoslavije ta sreća koju smo hteli i sanjali, ali nam je toj sreći bila prepreka Jugoslavija, onda Jugoslavija i jeste bila greška i onda je Aleksandar 1918. godine bio veliki grešnik koji je, gotovo samostalno, stvorio državu. Ne možemo na 1918. ne možemo gledati kroz durbin 2018. godine. Tada je bila drugačija situacija, drugačiji odnosi među narodima - kaže Drašković.

Kralj Aleksandar je, kaže, 1918. godine donosio odluke u žurbi i uz mnogo rizika. Vlada pogrešno uverenje da je Aleksandrova Jugoslavija rezultat volje i diktata velikih sila, što, ocenjuje Drašković, nije tačno.

- Prema Vilsonovom planu, koji je vedrio i oblačio na Versajskom kogresu, Srbija je eventualno mogla da bude nagrađana nekim malim proširenjem na severu, dok bi BiH bila posebna država, Hrvatska takođe, ali uz velike ustupke i koncesije Italiji i u Dalmaciji, a Slovenija osakaćena. Druga alternative, ona najrizičnija, bila je da Aleksandar zaigra rulet i proglasi ujedinjenje, ted a ide na Versajsku konferenciju sa tezom da su Srbi, Hrvati i Slovenci isti narod - podseća Drašković.

Aleksandar je, kaže, rizikovao jer je želeo ujedinjenje protivno volji saveznika.

- Sklopio je brak između Srbije i Crne Gore, kao ratnih pobednika, i neprijateljskih teritorija. Ispalo je kako je ispalo i stvorena je jedna velika država - kaže Drašković za emisiju “Pravac”.

Kaže da je Aleksandar bio posvećen stvaranju Jugoslovena i jedinstva, ali je ubrzo uvideo da mu neće uspeti. Ocenjuje da bi brzo došlo do revizije banovina da nije ubijen u Marselju.

Crna Gora ga je, kaže, jako bolela i koštala zdravlja. Nije mu bila laka odluka da zabrani povratak svom dedi, a razlog njegove, verovatno, velike greške bila je imperijalna Italija koja je želela da se Nikola vrati na Cetinje i da se obnovi crnogorska kraljevina, čime Jugoslavija pada u vodu.

- U Crnoj Gori ne mogu da prebole što je Aleksandar ugasio Kraljevinu Crnu Goru, a sa ujedinjenjem u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca ugašena je i Kraljevina Srbija - kaže Drašković.

Zameraju mu mnogi, kaže, odnos prema bratu Đorđu koji mu je priređivao sramote.

- Kada se Aleksandru rodio Tomislav, dobio je pismo od Đorđa u kojem je pisalo da će mu ispeći oba sina na ražnju. Od svih Karađorđevića komunisti su 1945. samo Đorđu dozvolili da ostane u Srbiji i živi u Beogradu i to je vrlo indikativno - kaže Drašković. Podvlači da su Aleksandrovi najveći neprijatelji bili u Srbiji i u narodu iz kojeg potiče. Mnogo je, dodaje, zavera bilo protiv njega.

Drašković ocenjuje da je Aleksandar Karađorđević u isto vreme i najveća i najklevetanija ličnost u istoriji Srba.

- Pišući roman sebi sam dao zadatak da potpuno pobegnem iz ovog vremena i vratim se u ono vreme, ono užasno stanje - kaže Drašković.